Здраво, моје име је Нађа Кошчица. Рођена сам и одрасла у Београду, Србији. Похађала сам основну школу и гимназију у свом родном граду Београду. Након завршетка средње школе, одлучила сам да своју страст према дизајну и креативном изражавању развијам даље, па сам се уписала на Архитектонски факултет у Београду. Тамо сам завршила основне студије из архитектуре, што ми је омогућило да комбинујем своје уметничке склоности с техничким знањима. На претходним годинама студија сам стекла многа знања у области архитектуре. Поред знања нешто што ми веома значи, што сам научила јесте да дисциплина и напоран рад доводе до савршенства. Такође, током студија смо имали више прилика да радимо у групама, што ми је веома значило да научим како функционише колектив. Веома се радујем наставку студија и изазовима који ме чекају у будућности. Поред архитектуре стврари које ме испуњавају су фотографија, волонтерски рад и музика. Фотографија је нешто што ме од малена занима. На факултету сам била члан фотографске секције. Дуги низ година сам волонтирала у Црвеном крсту, где сам учествовала у разним хуманитарним акцијама, едукацијама и пројектима. Осим тога сам укључена и у волонтирање на филмским фестивалима. Завршила сам основну музичку школу за клавир и соло певање, што ми је омогућило да развијем свој музички таленат и технике. Певање у хоровима, као што су Дечији хор РТС-а, хор Обилић, пружило ми је прилику да наступам пред публиком и учествујем у различитим музичким пројектима.

Концептом је осмишљено да се терен подели у четири нивоа која ће међусобно бити повезана централном и периферном комуникацијом. Централно степениште је позиционирано тако да се из њега долази до јавних и полу-јавних простора. Изграђена структура се налази по ободу блока и на тај начин се постиже постепен прелазак из јавне у полу-приватне и приватне зоне. Периферно степениште се налази по страни блока и представља нешто приватнији вид комуникације. Платои који сачињавају локацију имају двојаку функцију. На њима се налазе различите вртсте јавних или полу-приватних садржаја, док се испод њих налазе просторије у функцији комерцијалних и услужних објеката укопаних у земљу. Партер је осмишљен као тампон зона између приварног и јавног дела блока. Како би се ослободио што већи део јавног у полу-јавног простора приземља су угалвном мањих површина у односу на остатак објеката. Тиме се стварају наткривени простори који су у функцији садржаја присутног у приземљима објекта. Како су функције приземља углавном кафеи или заједничке просторије станара резиденцијалног блока, спољашњи простори ових зона предсављају баште, игралишта који употпуњују провођење слободног времена заједнице. Изграђена структура је позиционирана по ободу блока како би централни део добио функцију јавног простора. Стуктура је функционално подељена на две зоне које су понаособ подељене на још две под зоне. Локација је подељена на четири међусобно повезана нивоа. На њима се налазе различите вртсте садржаја, док се испод њих налазе просторије у функцији комерцијалних и услужних објеката полу-укопаних у земљу. Структура која се налази на прва два партерна нивоа има функцију становања, док структуре које се налазе на горњем делу локације, на друга два нивоа, имају јавну функцију. Структуру у зонама првог и последњег партерног нивоа карактеришу портали који се налазе на последњим етажама структуре. Они представљају заједничке просторе кортисника са погледом. У јавном делу комплекса то су услужни простори за запослене или посетиоце, док у резиденцијалном делу портали представљају места окупљања и место за заједничко провођење слободног времена. Такође представљају једну врсту монументалног уласка у саму локацију. Структура која је предвиђена на горњем делу локације има јавну функцију. На једној страни се налази пословни центар, док на другој галеријски простор. Повезани су порталом који има функцију кафеа са видиковцем.