Milena [Delević] Grbić je doktor nauka u oblasti arhitekture i urbanizma, uže naučne oblasti Arhitektonsko projektovanje i savremena arhitektura. Diplomirala je i doktorirala na Univerzitetu u Beogradu – Arhitektonskom fakultetu. Trenutno radi kao venredni profesor na Univerzitetu u Novom Sadu – Građevinskom fakultetu Subotica. Ima preko 15 godina iskustva u radu u nastavi na predmetima iz studijske oblasti arhitektonsko projektovanje, koje je sticala kao asistent na Univerzitetu u Beogradu – Arhitektonskom fakultetu i kao docent i vanredni profesor na Univerzitetu u Novom Sadu – Građevinskom fakultetu u Subotici. Fokus na teaching+research edukaciju, predstavlja poseban oblik angažovanja koji, osim u nastavi, kontinuirano unapređuje učešćem na nacionalnim i internacionalnim radionicama i treninzima mentora. Paralelno sa pedagoškim, bavi se i naučno-istraživačkim radom. Ako izuzmemo sveobuhvatno interesovanje za domete profesije, Milenino specifično interesovanje usmereno je ka istraživanjima i mogućnostima interdisciplinarnog pristupa arhitektonskom projektovanju. Diplomski rad u kojem je započela istraživanje ovih relacija nagrađen je Nagradom grada Beograda za stvaralaštvo mladih. Nakon 13 godina rada u naučno-istraživačkoj delatnosti, kao nezavisni istraživač, objavila je preko 30 radova u monografijama, časopisima, zbornicima nacionalnog i međunarodnog značaja.

Radionica je nastala kao spontana didaktička jedinica kako bi se unapredio rad na predmetima arhitektonskog projektovanja na Univerzitetu u Novom Sadu – Građevinskom fakultetu u Subotici. Eksperiment se zasnivao na kreiranju promenljive forme „u 1:1“ koja je stvarala specifične uslove različitim vitoperenjima površine. Efemernom strukturom stvorena je baza umetnutog novog sveta za misao i ideju o njegovim mogućim uticajima na environment. Brza promena forme pravi i brzu promenu senzacije stvarajući nove potpuno nerazjašnjene fenomene kao brainstorming podlogu o tome kako umetanje novih formi može da utiče na krivljenje memorisanih percepcija poznatih fragmenata prostora. Dalje produbljivanje teme digitalnim ekstrakcijama ili dekompozicijama odabrane forme u captured moment-u otvorilo je put ka istraživanju slojevitosti arhitektonskog narativa i kako opredeljenje za jedno, a ne za nešto drugo, može da utiče na promenu nivoa mišljenja od samog materijalnog do promene razmere. Ishod eksperimenta je postignut na tri nivoa: fizičkom (efemerna struktura kao kreirani proizvod u prostoru); perceptivnom (apstrahovani elementi pronalaze nova mesta povratkom u materijalnost u različitim razmerama) i teorijskom (iskorak u shvatanju prostornih odnosa u i oko arhitektonskog objekta). Cilj radionice je stvaranje poligona za nove istraživačke mogućnosti u pronalaženju odgovora na nepredvidivost situacija pred kojima se studenti nalaze na samom početku prakse arhitektonskog projektovanja. U širem smislu, cilj je da se pokaže kako su ovakvi gestovi u „1-1“ neophodna karika u podučavanju arhitektonskog projektovanja jer značajno pozitivno utiču na razvoj misli, konačan ishod projekta i stvaranje budućih projektanata.