komšijski razgovori

Sve što radim tiče se prostora. Različiti projekti - pozorišne predstave, performansi, filmovi, muzički spotovi, korporativni događaji, teoretske studije, prostorne intervencije i instalacije, fotografija, dizajn izložbi, i dr., opremilo me je različitim znanjima i veštinama. Kao dizajner iskustava i profesionalka u industriji zabave, povezujem set dizajn i (kreativnu) produkciju. Potpredsednica sam “Scenatorie” - organizacije koja se bavi zvanično zaštićenim, a u realnosti napuštenim i zapuštenim objektima građenog nasleđa kroz produkciju umetnosti na lokacijama nasleđa i edukacijom o ovim poljima - kroz šetnje, publikacije, radionice i dr. Ovo je pokrenulo znatiželju za kombinovane fotmate - performanse sa video projekcijama, i VR i MR u sajt-specifik produkcijama. Posebno interesovanje i ekspertiza su mi u poljima produkcije velikih kulturnih događaja i saj-specifik prostornim intervnecijama u urbanim i lokacijama nasleđa, kao i u oblastima kao predstavljanje prostora i prostor kao kontekst predstavljanja, uzajamni uticaj ljudi, prostora i priča, povezujući prošlost i sadašnjost kroz kulturne aktivnosti, istorijske lokacije / aktivacije i interpretacije nasleđa, unapređenje i interpretaciju grada kroz umetnost u javnom / otvorenom prostor i slične; Uživam u radu rukama i istraživanju materijala, pronalaženju novih i neočekivanih upotreba za postojeće objekte. Radim kao nezavisni profesionalac, sarađujući sa velikim brojem saradnika na aktuelnim i budućim projektima

Nizovi stambenih zgrada, sa dobrim i lošim godinama iza sebe, i poslednjim pokušajem unapređenja stanja - vidljivim na fasadama. Nivo ulice ne odaje jedinstvo kao spratovi iznad - intervencije, dodata stepeništa, pregrađeni nekada zajednički prostori i prilagođena atomska skloništa u objekte male privrede i kancelarije - uz grafite i murale-umrlice čini kakofoniju “stilova” i izraza, estetiku sklepanog i privremenosti. Zrelo zelenilo delimično prikriva stanje na svim nivoima i visinama, ali dotrajalost međublokovskog prostora i infrastrukture - igrališta, klupa, terena, parkinga - pokazuje stvarno stanje. Pariske komune - kvart jakog identiteta - usmeren na unutra, ka sebi, sa jasnim granicama kako u imenu ulica tako i sa promenom arhitekture; u blizini železničke stanice i sajma, između nekoliko važnih saobraćajnica, sa višedecenijskom upitnom reputacijom koja vremenom postaje imidž, i velikim brojem slučajeva kriminala, delikvencije i narkomanije .. ali i povezane (pa razorene) zajednice i jakog lokalnog identiteta. Izgrađen za danas nepostojeću radničku klasu, zgrada projektovanih po tada važećim pravilima, uz obraćanje pažnje na ventilaciju i svetlo, komunikacije i zajedničke prostore - terase (u međuvremenu višestruko izmenjene i prilagođene) koje su istovremeno i (često blokiran) protivpožarni put. Potrebe i zahtevi od stambenog prostora su se veoma promenile u poslednjim decenijama, kao i demografska struktura gradova, ali i kriterijumi za kvalitet zgrade i pravilnici za projektovanje. Fotografije prikazuju savremene potrebe i stavove o ovim zgradama i životu u njima, ali i stanje u kojem su ovi objekti, ako i pokušaj unapređenja tog stanja. Postavljanjem izolacije spolja ne oduzima se od unutrašnjeg, ograničenog prostora, a idealno se postižu bolji termički uslovi. Na drugi pogled, serija prikazuje i da se održavanjem i ulaganjem otišlo dalje od preživljavanja, u pokušaj podizanja kvaliteta života. Takođe, dogovor da se bojom isprati postojeći izgled zgrada, i dosledno sprovođenje toga kroz ceo blok je više na nivou presedana i incidenta nakon decenija improvizacija, ignorisanja okruženja ili direktnog i namernog uništavanja postojećeg. Iako istovetan tretman svih zgrada ima veze sa istim profesionalnim upravama zgrada i firmama za održavanje, koje su u Novom Sadu podelile igrađeni fond između sebe, i dalje je ovaj pokušaj i njegovo sprovođenje vredan pažnje i pohvale, makar kao primer mogućeg, i uspeo - ako i naivan - eksperiment.